Pojačan vaginalni sekret

Pojačan vaginalni sekret, promenjenog izgleda i mirisa posledica je zapaljenja vagine (kolpitis, vaginitis), grlića materice ili hormonskog poremećaja.

Sluzokoža vagine poseduje mehanizam odbrane od infekcije. Najznačajniji faktor lokalne odbrane je njena kiselost, koju poseduje zahvaljujući mlečnoj kiselii koju luče Dederlajnovi bacili.

Pojedina stanja smanjuju otpornost sluzokože i pogoduju infekciji. To je pre svega menstruacija, tokom koje se smanjuje kiselost vagine, što pogoduje razmnožavanju nekih bakterija i gljivica. Zapaljenje grlića i tela materice povećava sekreciju i utiče na infekciju. Smanjeno lučenje hormona estrogena menja građu sluzokože i smanjuje joj otpornost. To se javlja kod smanjene funkcije jajnika, u klimaksu i postmenopauzi. Oštećenje sluzokože tamponima i mastrurbacijom takođe može biti uzrok vaginitisa. Šećerna bolest (dijabetes) pogoduje razmnožavanju gljivica. Smanjenje opšte otpornosti organizma, grip, prehlada i stres takođe mogu uticati.

Vaginalni sekret uvek postoji. Uloga mu je čišćenje vagine i sprečavanje prodiranja infekcije ka unutrašnjim polnim orrganima. Pojačan vaginalni sekret i promena njegovog izgleda i mirisa je simprtom nekog poremećaja, koji treba lečiti. Vaginalna čistoća se u praksi izražava stepenima (od I do VI).

I i II grupa vaginalnog sekreta predstavlja normalan nalaz. U takvom sekretu se nalaze ćelije sluzokože vagine, Dederlajnovi bacili i leukociti. U drugoj grupi ima malo manje zaštitnih bacila, a više leukocita u odnosu na prvu grupu.

III grupa vaginalnog sekreta je najčešći patološki nalaz kod žena u reproduktivnom periodu. To je infekcija izazvana različitim bakterijama, najčešće stafilokokama, streptokokama i ešerihijom. Sekret je obilniji, beličast, neprijatnog mirisa, a prisutan je i svrab. Tegobe su naročito izražene posle menstruacije i polnog odnosa. Mnoge žene ne osećaju tegobe ili su one tako blage da im ne pridaju značaj. Najefikasnije lečenje ove infekcije se sprovodi antibiotikom po rezultatu antibiograma brisa i preparatima koji sadrže laktobacilus.

IV grupa vaginalnog sekreta sadrži bakteriju gonokok, koja se prenosi polnim odnosom. Infekcija nije naročito česta, jer je bakterija jako osetljiva na antibiotike. Antibioticima se leče oba partnera.

V grupa vaginalnog sekreta je tipična po prisustvu Trihomonas vaginalisa, koji izaziva svrab, pečenje i peckanje pri mokrenju. Sekret je obilan, žutozelen, penušav, neprijatno miriše. Ovu infekciju ne treba zanemariti, jer može da dovede do steriliteta, tim pre što tegobe ne moraju da budu naročito izražene. Leče se oba partnera metronidazolom (vaginalete i tablete).

VI grupa vaginalnog sekreta označava veliki sadržaj gljivica. Kandida albikans je gljivica, koja je u manjem broju normalni stanovnik sluzokože vagine. Kod trudnica, žena sa dijabetesom, prilikom korišćenja antibiotika ili pada opšteg imuniteta stvaraju se uslovi za prekomerno razmnožavanje kandide. Tada se javlja uporan svrab i pečenje. Sekret je beličast, liči na zgrušano mleko. Lečenje se sprovodi antimikoticima. Iako nije polnoprenosiva bolest, kod uporne infekcije leče se oba partnera. Muškarci koriste antimikotik u obliku tableta i kreme, žene kao vaginalete i tablete. Korišćenje probiotika pomaže lečenju.