Pubertet kod dečaka

Pubertet dečaka se sastoji od dve do četiri godine intenzivnog fizičkog rasta i razvoja koji predhode reproduktivnoj sposobnosti. To je početak adolescencije, tokom koje on psihički i fizički postaje odrasli muškarac.

 

Kad počinje pubertet

 

Prosečan dečak ulazi u puberetet sa dvanaest godina. Početak puberteta se dešava u različitom uzrastu. Na njega najviše utiču nasleđe, ishrana i opšte zdravstveno stanje. Brzina promena u pubertetu se dosta razlikuje kod pojedinih dečaka. To je normalna pojava - svako ima svoj pubertetski razvoj.

 

Prerani i kasni pubertet

 

Ako se pubertet javi pre desete godine smatra se prevremenim. Nekada je uzrok nepoznat (idiopatski prevremeni pubertet). Taj pubetret iako počinje ranije završava se normalnim polnim razvojem. Kod neurogenog oblika postoji oštećenje centralnog nervnog sistema i hipotalamusa. Pojačana je sekrecija GnRH.


Kasni pubertet se javlja posle šesnaete godine dečakovog života. Ređe je posledica oštećenja hipotalamusa i tada zahteva lečenje. Češće je to nasledni kasniji pubertet, pri čemu je polni razvoj normalan.

 

Redosled razvoja

 

Pubertetski razvoj kod većine adolescenata ima određen redosled. Svima vidljiv nagli rast dečaka znači da je on u puberteu već godinu dana. Ostale telesne promene su verovatno poznate samo njemu samom.

 

Prvo počinju da rastu testisi i skrotumi, zatim stidne dlake, najpre oko korena penisa koji još uvek ima dečiji izgled. Nastavlja se povećanje testisa i skrotuma, pa tek onda počinje da se povećava debljina i dužina penisa. Nakon toga adolescent počinje naglo da raste u visinu. Taj period naglog rasta obično traje dve godine. Narednih nekoliko godina nastaviće da raste, ali sporije do osamnaeste godine. Dečaci koji kasnije uđu u pubertet rastu do dvadeset i nekoliko godina.

 

Noćne ejakulacije semene tečnosti počinju obično godinu-dve nakon porasta penisa, oko 14-15 godine.

 

Nakon naglog rasta pojavljuju se dlake ispod pazuha i počinju da rastu brkovi brada. Pazušna (aksilarna) dlakavost se pojavljuje obično godinu-dve nakon pubične. Potom glas postaje promukao i dublji. Kod manjeg broja dečaka redosled promena može da bude drugačiji.

 

Rast

 

Većina dečaka ubrzano raste oko trinaeste godine, mada su varijacije normalne. U pubertetu može da se poraste i više od 10cm godišnje. Manje-više celo telo raste, ali različiti delovi tela ne počinju da rastu u isto vreme. Glava dostiže maksimalnu veličinu pre ostalih delova tela, dok kosti lica, posebno donja vilica ubrzano rastu nekoliko meseci nakon porasta u visinu.

 

Ruke i noge dostižu maksimalnu dužinu pre trupa, a šake i stopala pre ostalih delova ekstremiteta. Zato u prvim godinama puberteta adolescenti deluju nezgrapno sa velikim šakama i stopalima. Ta nesrazmera zabrine mnoge od njih, jer ne znaju da je to samo prolazna faza. Maksimalni porast trupa tj. kičme nastaje uporedo sa širenjem ramena i karlice, a nakon maksimalnog porasta ruku i nogu.

 

Porast mišićne mase se dešava u vreme naglog rasta u visinu. Kod većine dečaka ukupna količina masnog tkiva raste od desete godine, a zatim se znatno smanjuje u periodu naglog rasta. Zato je prosečan dečak u pubertetu vitkiji.

 

Pluća, srce i trbušni organi se povećavaju. Raste krvni pritisak, frekvenca srčanog rada postaje sporija, a kapacitet pluća veći.

 

Kao rezultat porasta skeleta i mišićne mase, mladić postaje jači i sposobniji da izdrži veći fizički napor u dužem vremenskom periodu.

 

Jedini organi koji se u puberteu smanjuju su grudna žezda (timus) i limfno tkivo.

 

Trapava faza

 

Adolescentu treba vremena da se uskladi sa promenom tela i osećanja. U tom nastojanje se često oseća fizički i emocionalno nespretan. On je ujedno i dečak i muškarac, a najčešće negde između.

 

Sporiji razvoj

 

Neki adolescenti sa četrnaest godina još uvek liče na dečake, dok većina njihovih vršnjaka već liči na muškarce. To je sasvim normalno i nije potrebno nikakvo lečenje. Ako su roditelji neobavešteni o toku puberteta i počnu da se raspituju o hormonu rasta mogu ubediti dečaka da sa njim "nešto nije u redu".

 

Ima hormonskih preparata koji mogu da pokrenu početak puberteta kod dečaka, bez obzira koliko ima godina. Međutim, ti dečaci obično prerano prestaju da rastu tako da ostaju niži no što bi bili da se nije intervenisalo. Najbolje je pustiti da pubertet dođe prirodno. Javiti se lekaru ako pubertet ne počne nakon šesnaest godina. Odluku o eventualno lečenju tada će da donese dečiji endokrinolog.

 

Miris tela

 

Sa početkom puberteta počinje intenzivnije lučenje znoja, koji dobija drugačiji, intenzivniji miris - "miris muškarca". Ponekad adolescent nije svestan te promene, pa ako ne obrati pažnju na higijenu može postati neomiljen u društvu. Ako je miris izuzetno neprijatan može se suzbiti antibakterijskim sapunom, koji onemogućava razmnožavanje bakterija koje dovode do pojave takvog mirisa.

 

Promena kože i mladalačke bubuljice

 

Sa pubertetom izgled kože se menja. Nije više meka dečja, već postaje deblja, grublja, pore se šire i izlučuju znatno više masnoće. Masnoća (sebum) zajedno sa normalno oljuštenim ćelijama kože čini čep koji zapušuje pore. On oksidišući na vazduhu dobijai crnu boju. Tako nastaju miteseri. Pod uticajem bakterija koje su normalni stanovnici kože nastaju bubuljice. One se obično javljaju sredinom puberteta.

 

Bubuljice su normalni pratioci puberteta, te se javljaju kod adolescenata sa masnom i suvom kožom. Nisu posledica nehigijene, konzumiranja masne hrane ili čokolade. Ako se cede ta mala ognjišta zapaljenja mogu samo pogoršati stanje tena.

 

Akne su veći problem od bubuljica. Javljaju se kod mladih sa naslednom predispozicijom. Za lečenje akni i bubuljica treba se javiti kožnom lekaru. Ono će pomoći adolescentu da popravi izgled i raspoloženje i sprečiti nastanak trajnih ožiljaka.

 

U borbi protiv bubuljica pomaže svkodnevno vežbanje, boravak na svežem vazduhu, umereno sunčanje, naravno uz korišćenje kreme sa zaštitnim faktorom i umivanje blagim sapunom i mlakom vodom ujutru i uveče (hladna voda podstiče lučenje loja).

 

Ginekomastija

 

Kod nekih dečaka se javlja uvećanje jedne ili obe mlečne žlezde - ginekomastija. U manjoj ili većoj meri javlja se kod trećine do polovine dečaka. Ona je normalna u pubertetu (fiziološka ginekomastija). Nastaje kao posledica hormonske neravnoteže, koja je u tom perodu života uobičajena. Ginekomastiju ne treba lečiti, jer se sama povlači za par godina, kod većine mladih pre dvadesete godine.

 

U novom telu

 

Fizičke promene u pubertetu su očigledne i imaju jasan početak i kraj. Psihološke promene dečaka koje počinju u pubrtetu i nastavljaju se tokom cele adolescencije teže mogu da se sagledaju. Njihov cilj je da se adolescent uskladi sa svojim novim fizičkim izgledom, da razvije novi muški emocionalni identitet, da formira svoje moralne norme i uskladi ih sa normama vršnjaka i roditelja.

 

U puberetu adolescenti su jako osetljivi na svoj izgled. Lako ih može uznemiriti čak i ono što je normalno. Najviše problema nastaje zbog toga što se telo ne razvija ravnomerno, pa postoji nesrazmera u pojedinim periodima puberteta. Pod uticajem testosterona razvija se mišićna masa. Nestrpljivi mladići vežbaju, što je korisno, ali nekad podlegnu reklami i koriste preparate, koji navodno nisu štetni, a povećavaju mišićnu masu.

 

Preosetljivi su na kritike, pa se lako vređaju. U jednom trenutku se osećaju odraslim i zahtevaju da se tako tretiraju. U drugom trenutku se osećaju kao dete i očekuju zaštitu. Na psihološkom planu pred njima je puno zadataka koje će rešavati tokom puberteta i nakon njega do sticanja potpune zrelosti, koja čini kraj adolescencije - najburnijeg perioda čovekovog života.