Home

Pitirijaza (Pityriasis verzikolor) PDF Ispis E-mail
Bolesti - Kožne bolesti
Sreda, 22 Jul 2009 00:00

Leti Vas mogu neprijatno iznenaditi blede mrlje na pocrneloj koži. Ako mislite da je to gljivična infekcija sa letovanja znajte da je pitirijaza verovatno postojala i ranije, ali je nakon sunčanja postala upadljiva.

Pityriasis verzikolor je blaga, površna gljivična infekcija, koja se često ponavlja. Češće se javlja kod muškaraca, posebno onih koji se pojačano znoje (hiperhidroza), imaju masnu kožu (seboreja) ili perut. Ova bolest mladih (oboljevaju najčešće osobe između 20 i 30 godina) se češće javlja u letnjim mesecima.

 

Uzrok

Bolest izaziva gljivica Pityrosporum ovale. Ona je u obliku spore normalni stanovnik  ljudske kože. U pojedinim situacijama može preći iz oblika spore kada je bezopasna u micelski oblik, kada izaziva promene na koži. Na to može uticati pojačano znojenje, nošenje odeće koja sprečava isparavanje znoja, nasleđe, poremećaj u produkciji limfokina, trudnoća, pad imuniteta i loša ishrana.

Gljivica moze da napadne folikul dlake i to je razlog ponavljanja infekcije. Ne napada ostali deo dlake, nokte i sluzokožu. Bolest nije zarazna (ne prenosi se sa čoveka na čoveka).

 

Izgled promena

Promene se najčešće javljaju na koži vrata, gornje polovine leđa i grudi i nadlakticama. Bolest se ređe javlja na licu i podlakticama. Promene su okrugle ili ovalne. Vremenom se slivaju u veće površine. U početku imaju ružičastosmeđu boju, kasnije dobijaju boju bele kafe. Obolela koža je pokrivena sitnim, brašnastim, beličastim ljuspicama. Gljivica stvara azelaičnu kiselinu koja oštećuje melanocite, tako da obolela koža ne može da pocrni. Bolest se teže uočava zimi, kada oboleli delovi mogu biti malo tamniji ili bleđi od zdrave kože. Problem je veći leti kada okolni delovi kože pocrne, a oboleli ostaju bledi. Deo imena bolesti verzikolor označava da koža menja boju.

Osim ovog tipičnog izgleda, bolest se može javiti (ređe) u vidu crvenih čvorića ili gnojanica. To je folikularni oblik (Pityrosporum folliculitis).

 

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu izgleda, pregleda uzorka pod mikroskopom ili pregledom Wood-om lampom kada se vidi žutozeleni odsjaj. Bolest može da liči na vitiligo, seboroični dermatitis, dermofitije, pityriazis rosea ili sika, kao i na blede mrlje koje ostaju nakon različitih zapaljenja kože.

 

Lečenje

Lečenje se sprovodi svakodnevnim kupanjem uz energično trljanje i brisanje grubim peškirom.  Zatim se utrljava rastvor salicilne kiseline (5-8%) i antimikotik u obliku krema ili rastvora. Antimokotične kreme (ketokonazol, klotrimazol, mikonazol) su efikasne i nanose se dva puta dnevno tokom dve nedelje. Uspešan je i losion selenijum sulfida (jednom dnevno tokom dve nedelje). Osobe kojima se infekcija ponavlja trebaju tokom letnjih meseci povremeno da koriste blage keratolitike i jedanput do dvaput nedeljno šampon sa ketokonazolom.


 
Baner

Joomla! is Free Software released under the GNU/GPL License.
Pristupanjem sajtu www.porodicnilekar.net ste saglasni sa NAPOMENOM