Problemi sa jelom - dete slabo jede

Neka deca se rađaju sa velikim apetitom, koji se ne smanjuje ni kada su bolesna ili nezadoviljna. Druga deca imaju znatno manji i promenljiv apetit i koliko god da se roditelji trude da ih nateraju da pojedu jos malo hrane, to im ne uspeva. Pojedu toliko malo da roditeljima nije jasno od čega žive. Zašto toliko mnogo dece mrljavi sa jelom?. Kod većine dece razlog je što se roditelji previše trude da ih nateraju da jedu. Ali kako rešiti problem?

Zašto deca mrljave? 

Deca imaju običaj da se inate ako ih roditelji previše teraju da jedu i znaju da dugo pamte neprijatno iskustvo sa hranom. Kod neke dece problem sa hranom započinje još u prvim mesecima života, a nastaje zbog toga što su roditelji insistirali da dokrajče flašicu. Druga pak postanu jogunasta kasnije kada roditelji prebrzo uvode čvrsti hranu ne dajući detetu šansu da se na nju prilagodi. Apetit dece zna da bude promenljiv, pa beba od jednom prestane da jede ono što je volela. Ako roditelj to ne prihvati kao normalno, već insistira na toj hrani nastaje problem koji se zatim proteže godinama. Neka deca posle bolesti imaju znatano manji apetit. Roditelji su tada posebno zabrinuti i umesto da sačekaju da se apetit postepeno vrati, navale sa hranom i postignu suprotan efekat, pa dete koje je lepo jelo počinje da gnjavi. Neke bebe postaju izbirljive u drugoj godini, a problem pocinje sa nicanjem zuba.

Nije samo prinuda razlog za mrljavljenje. Neka deca počinju slabo da jedu iz ljubomore kada se rodi mlađi brat ili sestra. To može da bude i neka druga zabrinutost koju roditelj nije uvek u stanju da prepozna.

Lek je u strpljenju

Lečenje problema sa hranom je sporo i dugotrajno. Za to roditeljima treba dosta strpljenja. Prvo treba da budu svesni da njihovo insistiranje pogoršava stvar. Zatim kad prestanu da guše dete da jede više, potrebne su nedelje i nedelje da se detetu vrati apetit i da zaboravi sve neprijatnosti koje je imalo u vezi sa hranom.

Kako se roditelj oseća

Deca se rađaju sa apetitom koji im obezbeđuje da budu zdrava i napredna. Problem je samo što roditelji misle da je on mali. Padaju im na pamet bolesti od kojih se dete može razboleti zato što jede slabo. Uz to se stide misleći da rodbina, prijatelji i pedijatar misle da zanemaruju dete. Mada nije tako, svi oni znaju po neko dete iz svoje familije koje je takvo. Mnogi roditelji su ozlojeđeni i ljuti na jogunasto dete i zbog toga se stide pred samim sobom. Mnogi od tih roditelja zaboravljaju da su i sami bili slični kao mali.

Kada se zabrinuti

Ma koliko da dete jede slabo, obično pojede onoliko koliko mu treba. Teška neuhranjenost i avitaminoze su retke. Međutim, treba se zabrinuti ako dete naglo ili postepeno gubi na težini, ne napreduje ili izgleda umorno. To može da bude posledica šećerne bolesti, tumora ili opsednutosti dijetama (kod tinejdžera). Češće od organskih bolesti su emocionalni problemi koje dete može imati u školi, sa drugovima, braćom, sestrama ili roditeljima. Zato treba razgovarati sa psihologom i učiteljem.

Obed treba da bude prijatan

Nemojte da razgovarate sa detetom o jelu, niti da mu pretite niti da ga ohrabrujete. Trudite se da dete pomisli da ne obraćate pažnju na to kako i koliko jede. Ne hvalite ga ako pojede dosta i ne izgledajte razočarano ako pojede sasvim malo. Kada pomisli da Vi ne obraćate pažnju i oseti da više ne vršite pritisak, počeće ono da obraća pažnju na svoj apetit. Apetit će se vratiti i posle par meseci počeće samo da traži da jede.

Dva tri meseca mu dajte samo ono što voli od zdrave hrane, bez obzira što to može biti jednolično. Na taj način će dete o obrocima početi da misli kao o prijatnom vremenu i jedva će čekati da počne sa jelom. Međutim, ne dajte mu nikako nezdrave masne grickalice između obroka da bi pojelo što više kako ne bi bilo gladno.

Sigurno ste dobijali savet da detetu stavite tanjir, pa ako ne pojede za pola sata da sklonite i to isto mu date za sledeći obrok. Sigurno da će dete bolje jesti kada ogladni, ali ako mu šljusnete tanjir pod nos sa pretnjom, da će to isto dobiti za sledeći obrok ako ne pojede, samo ćete ga naterati da se zainati. Znajte kada se dete zainati uvek ispadne istrajnije od roditelja. 

Roditelji čine grešku kada insistiraju da dete bar proba ono što ne voli. Ako su primorana da okuse onu hranu prema kojoj su sumnjičava, deca tu hranu neće nikada zavoleti. Ako je dete odbilo da neku namirnicu jede za ručak, ne treba je davati ponovo za večeru. Mudro je neko vreme je uopšte ne davati.

Poslužite mali obrok

Servirajte detetu manje nego što će pojesti, nikako više. Ako mu sipate dosta više nego što može da pojede, to mu ubija apetit. Stavite na mali tanjirić svega nekoliko kašičica hrane i navešćete ga da pomisli o jelu kao o nečemu što želi. Kada završi sa jelom nemojte da ga pitate da li želi još. Verovatno će proći nekoliko dana dok dete potraži još, ali kada to učini, rešili ste problem sa hranom. Ne stavljajte malo hrane na veliki tanjir, jer će se dete osećati poniženo.

Bez molbe, podmićivanja i pretnji

Nema stvari koje bi roditelji mrljavog deteta učinili samo da ga nateraju da pojede koju kašičicu više. Tu su priče, predstave, pa let, let aviončić. U tom trenutku se čini da je dete zbog predstave pojelo malo više, ali na duge staze to je loša ideja. Roditelji moraju stalno da pričaju sve više da bi dete pojelo istu količinu hrane. Na kraju to postaje jednosatna predstava da bi ono pojelo pet kašičica. Dete sve više zateže da bi dobilo više pažnje.

Ne tražite od deteta da jede da bi dobilo slatkiš ili nešto drugo. Nemojte ni da ga kažnjavate ili mu ukidate privilegije ako ne pojede.

Neka dete jede samo

Dete može da počne samo da jede između dvanaest i osamnaest meseci. Roditelji mrljave dece obično nastavljaju da ih hrane godinama misleći da sama neće pojesti ništa. Za dete to postaje znak ljubavi i brige roditelja. Nema uopšte nameru da proba da jede samo. Ako roditelj od jednom prestane da ga hrani dete je spremno da par dana ne jede, što nijedan roditelj ne može da izdrži.

Naučićete ga da samo jede postepeno. Danima mu dajte da jede ono što najviše voli. Stavite tanjir ispred njega, a onda izađite na par minuta kao da donesete nešto. Svakoga dana se zadržite malo duže. Kad se vratite nahranite ga bez ikakvih komentara, bez obzira da li je u međuvremenu jelo ili nije. Ako je dete nestrpljivo i zove vas dođite i nahranite ga.

Ne raspravljajte sa detetom da li je samo jelo ili nije. Smanjite mu porciju. Na taj način će biti gladnije i doći će u iskušenje da za sledeći obrok krene da jede samo. Kad pojede pola obroka sklonite tanjir sa komentarom da se verovatno najelo. To treba reći vedro da dete ne stekne utisak da ga primoravate, jer će to izazvati kod njega inat. Ako na pola obroka traži da ga hranite dajte mu još dve tri kašičice, koliko da ne pomisli da mu se protivite i onda sklonite tanjir. Ako popuštate i na pola obroka nastavite da ga hranite, verovatno ga nećete naučiti da jede samo. Roditelji su skloni da popuste kada je dete bolesno ili par dana slabo jede i onda moraju da krenu sve iz početka.