Home Bolesti Aktuelne bolesti Akutne respiratorne infekcije su češće u hladnim mesecima

Akutne respiratorne infekcije su češće u hladnim mesecima PDF Ispis E-mail
Bolesti - Aktuelne bolesti
Autor Dr Gordana Grujić   

 

Iako se javljaju tokom cele godine, respiratorne infekcije su najčešće u hladnim mesecima. Broj obolelih u jesen raste, da bi ove bolesti u decembru, a posebno u januaru ili februaru dočekale grip.

 

Akutne respiratorne infekcije (ARI) ili upale disajnih puteva su najčešće bolesti čoveka. Javljaju se pojedinačno kao i u vidu epidemija koje obično zahvataju gradska naselja, i to uglavnom decu. Odrasli obole u proseku 3 do 5 puta godišnje, deca češće, 4 do 7 puta, a ona koja borave u kolektivima i do 10 puta godišnje.

 

 

Izazivači bolesti

 

Izazivači bolesti su najrazličitiji respiratorni virusi, najčešće iz porodica rhinovirusa i coronavirusa. Kod odraslih i delimično imunih i drugi virusi kao što su adenovirusi i virusi parainfluence izazivaju blaže upale, dok kod dece obično izazivaju nešto teže bolesti. Virus ulazi u telo preko usta, nosa ili sluzokože oka, a širi se kapljicama vazduhom kada zaražena osoba govori, kija ili kašlje. U spoljašnjoj sredini se virusi zadržavaju veoma dugo tako da se lako prenose dodirom ili korišćenjem zajedničkih stvari, kao što su kvaka, telefon i sl. Dodirivanjem očiju, nosa ili usta nakon kontakta s predmetom na kome se nalazi virus, povećava se verovatnoća da dobijete prehladu. Ređe su izazivači bakterije (10 – 15% slučajeva) pri čemu se obično nadovezuju na postojeću virusnu infekciju.

 

Obična prehlada

 

Najčešća akutna respiratorna infekcija je zarazna kijavica (Rhinitis infectiosa), poznata kao obična prehlada. Bolest započinje dosta naglo, jedan do tri dana nakon ulaska virusa u organizam. Najpre se javi osećaj suvoće i pečenja u nosu i ždrelu, a zatim sledi kijanje, suzenje očiju i grebanje u grlu. Mogu da se jave subfebrilnost (malo povišena telesna temperatura), glavobolja i malaksalost. Ubrzo počinje vodnjikava sekrecija iz nosa, zatim sluzava i na kraju gusta. Sluzokoža nosa je crvena i otečena, pa je nos slabije prolazan, a čulo mirisa oslabljeno. Ždrelo je obično umereno crveno. Moguća je i pojava herpesa i konjuktivitisa. Opšte stanje je dobro, te bolesnik odboluje prehladu «na nogama». Bolest se završava ozdravljenjem posle 4 do 8 dana.

 

Akutna febrilna upala

 

Ovo upala disajnih puteva izazvana uglavnom adenovirusima se najčešće javlja kod predškolske dece. Bolest započinje umereno povišenom telesnom temperaturom koja traje 4 – 5 dana i gušoboljom. Uporedo se javljaju glavobolja i malaksalost kao kod gripa. Ždrelo je crveno, krajnici uvećani i sočni. Često su prisutni suzenje očiju, zapušen nos i osećaj punoće u uhu. Kod adolescenata bolest češće ide sa neznatno povišenom telesnom temperaturom, suvim kašljem i malaksalošću. Osoba se obično bolje oseća već za četiri – pet dana, dok svi simtomi nestaju za manje od deset dana s tim da kašalj može da se zadrži i do tri nedelje. Međutim, nekada upala može da se spusti na pluća izazivajući atipičnu bronhopneumoniju. Ona uglavnom nije teška. Ide sa kašljem, temperaturom, otežanim disanjem i iskašljavanjem. Međutim, kod odojčadi ovo oboljenje je skoro uvek teško, praćeno visokom temperaturom, teškim disanjem, nekada konvulzijama, pa čak i komom.

 

U nekim slučajevima respiratorna infekcija se može komplikovati bakterijskom upalom sinusa ili unutrašnjeg uha. To se može očekivati u osoba koje imaju česte upale uha ili sinusa, alergije, puše ili su često izložene dimu cigareta, kao i kod osoba koje imaju oslabljen imuni sistem. U sličaju bolova u grlu i groznice, kada u grlu možete da vidite bele naslage, postoji mogućnost bakterijske upale, pa je neophodno kao i kod upale sinusa i uha da se javite lekaru koji će proceniti stanje i ordinirati antibiotike.

 

Lečenje


Pošto su akutne respiratorne infekcije gornjih disajnih puteva uglavnom izazvane virusima antibiotici nam nisu korisni u lečenju. Umjesto toga, usmeravamo se na ublažavanje simptoma i jačanje prirodne sposobnosti organizma da savlada infekciju. Za smanjenje bolova i sniženje temperature najčešće se koriste Paracetamol i acetilsalicilna kiselina. Acetilsalicilna kiselina se ne daje deci mlađoj od 8 godina zbog moguće, istina veoma retke pojave, vrlo opasnog Reyovog sindroma.

 

Dekongestivi nosne sluznice (otpušuju nos) koji se nalaze u kapima i sprejevima za nos mogu olakšati simptome zapušenog nosa i olakšati disanje. Ne preporučuje se njihovo korišćenje duže od 4 dana jer može nastati hronična upala sluznice nosa. Ne smeju se davati osobama koje boluju od glaukoma, visokog krvnog pritiska ili bolesti srca. Za ublažavanje suvog i nadražajnog kašlja koriste se antitusici. Ako je kašalj produktivan koriste se lekovi koji olakšavaju iskašljavanje (mukolitici i ekspektoransi).

 

Najvažnije je odležati bolest. Ako stanje nije naročito teško nije neophodno baš ostati u krevetu, ali treba izbegavati teži napor i spavati bar osam sati dnevno. Neophodno je unositi dovoljno tečnosti, jer se na taj način ubrzava eliminacija virusa iz organizma i smanjuje neprijatan osećaj zapušenosti nosa i pritiska u uhu. Osim toga, uzimanje tečnosti smanjuje temperaturu. Topli čaj ublažava simptome bolnog grla. Pileća supa ublažava upalu, smanjuje zapušenost nosa i ubrzava ozdravljenje.

 

Ne preporučuju se kiseli napici jer mogu iritirati grlo, kao i kafa i alkoholna pića jer podstiču dehidrataciju organizma. Potrebno je sprečiti i aktivno i pasivno izlaganje dimu cigareta koji dodatno dovodi do upale i oštećenja sluzokože gornjih disajnih puteva. Ispiranje sluzokože nosa fiziološkim rastvorom, više puta na dan, pomaže njenu regeneraciju, vlaži je i eliminiše viruse. Bol u grlu može se ublaži sisanjem biljnih pastila ili običnih tvrdih bombona.

 


 
Baner

Joomla! is Free Software released under the GNU/GPL License.
Pristupanjem sajtu www.porodicnilekar.net ste saglasni sa NAPOMENOM