|
Arterijska hipertenzija (Hypertensio arterialis, hypertension) ili povišen krvni pritisak je patološko stanje koje se karakteriše sistolnim krvnim pritiskom iznad 140 mmHg(18.7 kPa) i dijastolnim iznad 90 mm Hg(11.9 kPa). Najčešće su povišeni i jedan i drugi (tzv.donji i gornji). Može biti povišen samo sistolni, samo dijastolni ili sistolni (systolic blood pressure) povišen a dijastolni (diastolic blood pressure) snižen.
Uzrok nastanka
Nasleđe ima veliku ulogu u nastanku ove bolesti. Veliki broj obolelih ima gen odgovoran za pojavu hipertenzije. Gen je označen kao C3F. Kod ljudi sa genom D3F različiti faktori dovode do rasta pritiska. To su npr. povećan unos soli (preko 3g dnevno), preteran unos kafe, alkohola, nikotina, gojaznost i fizička neaktivnost.
Prema uzroku nastanka hipertenzija može biti:
Esencijalna hipertenzija, kada uzrok nije poznat. Ona čini 95% svih hipertenzija.
Renalna (bubrežna).Tu je hipertenzija posledica zapaljenja bubrega ili stenoze (suženje) renalne arterije.
Endokrina hipertenzija može da bude posledica feohromocitoma, hiperplazije nadbubrežne žlezde, Cushingove ili Cronnove bolest, poodmakle šećerne bolesti. Sve to može hirurški da se leči.
Kardiovaskularna hipertenzija je posledica promena na srcu sa oaortnom insuficijencijom ili promena na aorti (coarktacio aorte, arteriovenske fistule i aneurizme). To se takođe leči hirurški.
Neurogena hipertenzija. Moguće je da iz genetskih razloga kod nekih ljudi vazomotorni centar u stresnim situacijama reaguje povećanim lučenjem noradrenalina. Takođe, postoji mogućnost da kod tih osoba dolazi do pojačanog lučenja humoralnih činilaca, koji dovode do grča arteriola i porasta krvnog pritiska.
Poseban oblik bolesti su hipertenzija u trudnoći, u poliglobuliji i hipertenzija izazvana lekovima.
Značaj bolesti
To je bolest savremenog čoveka i u porastu je broj obolelih. Hipertenzija je važan faktor rizika za nastanak mnogih kardiovaskularnih bolesti i promena na krvnim sudovima mozga. Važno je da se lako otkriva i može da se leči.
Koje su tegobe?
U početku nema subjektivnih tegoba. Otkriva se kontrolnim merenjem krvnog pritiska. Nekada tegobe počinju tek kada čovek sazna da ima povišen krvni pritisak.
Mlađi bolesnici, sa nestalnim krvnim pritiskom (labilna hipertenzija), se žale na znojenje, uznemirenost, brzo menjanje boje lica, hladne šake i stopala, lupanje srca i poremećaj sna.
Stariji ili bolesnici sa fiksiranom hipertenzijom (stalno im je povišen pritisak) se češće žale na zujanje u ušima, jutarnje potiljačne glavobolje, lupanje srca, krvarenje iz nosa i vrtoglavice. Kada kod fiksirane hipertenzije dođe do oštećenja srca, mozga i bubrega, javlja se otežano disanje pri naporu, kasnije i u miru, nervoza, nesanica, nepravilan srčani rad, bolovi u grudima, glavobolja, grčevi u mišićima, utrnulost prstiju, poliurija (obilno mokrenje) i nokturija (noćno mokrenje).
Komplikacije
Na srcu dolazi do hipertrofije (zadebljanje srčanog mišića ), javlja se naglašen drugi ton i sistolni šum, nekad poremećaji ritma i srčana insuficijencija (slabost srca). To se zove hipertenzivno srce. Može doći i do infarkta miokarda. Komplikacije na mozgu su moždano krvarenje, moždani infarkt zbog embolije i tromboze i prolazna cerebralna ishemija bez infarkta. Bubrežne komplikacije se javljaju samo kod teške hipertenzije.
Dijagnoza
Postavlja se jednostavno merenjem krvnog pritiska. Važno je merenje u kućnim uslovima, jer nekim bolesnicima pritisak znatno skoči kad im meri lekar. Kod kuće meriti dva puta ujutru i dva puta uveče četiri uzastopna radna dana. Pre merenja pola sata ne treba imati fizičku aktivnost, ne pušiti i ne piti kafu. Ruka se stavi na sto u visini srca i manžetna se, takođe, postavi u visini srca. Ako se meri na obe ruke, zapisuje se veća vrednost. Zatim se odredi srednja vrednost merenja, pri čemu se ne uzima u obzir prvi dan merenja.
Radi se laboratorijski pregled krvi (glukoza, ukupni holesterol, HDL – holesterol, trigliceridi, kreatinin, mokraćna kiselina, kalijum, hemoglobin, hematokrit, i pregled urina), pregled očnog dna, ultrazvučni pregled bubrega i nadbubrega, dopler renalnih, karotidnih i femoralnih arterija, EKG srca, test opterećenja i po potrebi ultrazvuk srca.
Terapija
Higijensko - dijetetski režim podrazumeva manji unos soli (ispod tri grama), kafe, masne hrane, veći unos kalijuma (ima ga u bananama, narandžastom voću i povrću, kao što su kajsije, narandža, šargarepa), fizičku aktivnost i smanjenje telesne težine. Zadovoljavajuća fizička aktivnost je brzo hodanje u trajanju od 30 – 45 minuta, najmanje 3 – 5 puta nedeljno.
Najnovije studije u vezi lečenja hipertenzije daju poražavajuće rezultate, naime, pokazalo se da se lekovima pritisak normalizuje tek kod 30% bolesnika. To je posledica, sa jedne strane, loše odabrane kombinacije lekova, a sa druge strane, činjenice da se bolesnici često ne pridržavaju propisane terapije.
Kombinacijom više antihipertenziva može da se ostvari dobra regulacija krvnog pritiska. Grupe lekova koji se koriste su antagonisti kalcijuma, ACE inhibitori, diuretici, alfa i beta blokatori i blokatori angiotenzinskih receptora. Terapiju može da odredi samo lekar, jer ne postoji kombinacija lekova koja odgovara svima. Ako je poznat uzrok hipertenzije, on obično zahteva hirurško lečenje.
|
Bolesti 
Komentari
Dakle, najvise se plasim da nije angina pektoris, pa me zanima(ako je ne daj Boze stvarno to), moze li se ona izleciti posto sam prilicno mlad? Ne gubim dah kada me to zaboli. Takodje, mogao bih prstom odrediti mesto bola precizno. A ni puls mi se ne ubrzava kada zaboli. Inace mi ni ne smeta taj bol koliko me nervira neka napetost u rukama i nerviranje koje osecam s obzirom da sam do pre godinu i po mislio da sam neunistiv. Sve te simptome osecam po nekoliko dana, a narednih nekoliko meseci(3 do 6) uopste ne. Ne rekoh da me nekada zaboli glava( ali na kratko i prilicno retko) ali ja to kao povezujem sa ucenjem(ucim dosta jr sam student) u potiljacnom delu sto takodje ukazuje na visok pritisak :( Napisao sam dosta, mada bih mogao i vise detalja dati. Uvek mi bude dobro dan posto odem kod doktora, pa kontam da tu ima i straha dosta. Unapred zahvalan!
ps: planiram otici sledece nedelje na eho srca, pa ili pukovnik, ili pokojnik!
Imam 45 godina i prilično dobro opšte zdravstveno stanje. Pre 5-6 godina ustanovljena je hipertenzija (100/170), ali bez vidljivog uzroka (zdravo srce, krvni sudovi ok, bubrezi takodje...). Nemam prekomernu težinu, ne pušim, ne pijem, ali radim veoma stresan posao, uz malo sna i nedostatak fizičke aktivnosti (i malo mogućnosti da tu nešto promenim). Prepisan mi je Enalapril, koji vec godinama uzimam, povremeno u kombinaciji sa nekim diuretikom. Pritisak je "pod kontrolom", a tek od skora su mi se javili napadi kašlja, koji su izgleda uzrokovani virusom. Problem, i to ogroman, je u nečemu drugom: Poslednjih godina imam drastično pogoršanje psorijaze (samo na koži glave), koja se potpuno opire svim uobičajenim tretmanima. Htela bih zbog toga da predjem na neki drugi tip leka, pri čemu ni diuretici nisu sjajno rešenje, zbog vrste posla i brojnih putovanja. Za koju grupu lekova bih mogla da se opredelim? Hvala unapred!
U poslednje 3 godine bio sam 2 puta na sportskim pregledima koji podrazumevaju i ekg i sve je bilo ok . Puls kada sedim se krece od 52-58.
Naravno kada vidim da mi je gornji pritisak 150 uzasno se uplasim i verovatno onda on jos vise skoci . Veoma se brinem i molim vas za neki savet.
Unapred zahvalan.
najvise sto mi smeta je visok pritisak iako su sve pretrage oko srca, ks, holesterola, triglicerida najbolje..pritisak ide i do 160 sa 120 ..
.prvi simptomi za pritisak su bolovi na desnoj j strani slepoocnice a onda ide pritisak 149 sa 90 , i onda danima am skace ,
imam neredovne menstruacije ,
on sto me najvise nervira je onda period mirnog stanja u kome nema pritisak uvek je ok 120 sa 80
sta da radim
Koji su moguci razlozi mojih zdravstvenih problema? Da li je u pitanju izolovana sistolna hipertenzija? Da li je moguce resiti povecani sistolni pritisak i kako?
Moje pitanje je da li postoje tablete ili neka druga terapija da mi se pritisak uravnotezi, I da li je ovakva oscilacija objasnjiva I koliko je cesta kod pacijenata.
Izvinjavam se sto sam opsiran ali pokusao sam objasniti kompletnu situaciju
Hvala
da li je ovaj bol simptom srcanog udara ili se ja plasim bez razloga.Hvala>
radim poslove na racunaru. U slobodno vrijeme se bavim raznim sportovima, brdskim biciklizmom, planinarenjem....
Sa vecim godinama bi trebalo da se poveca i pritisak zar ne? Meni je nesto manji u odnosu na prije nekolke godine kad sam mjerio i znam da je bio oko normale.
sen i gornji pa mi se sad krece od 150-170/84-95.Osecam bol u vratu tokom celog dana osim ujutru kad ustanem.Zanima me posto lezem na neudo-
bnom krevetu da li bol u vratu moze biti posledica tog neudobnog spavanja,pa samim tim i pritiska?Citao sam da alkohol ne valja, ali kada popijem 2-3 casice rakije uvek mi spadne, npr. sa 170 na 150 sa 85,ali je i dalje to visok pritisak.Poceo sam da pijem lek indapres vec nekoliko dana,ali ne pomaze.Jel moze nekako da mi bu-
de u granicama normale taj pritisak bez lekova,sa nekom ishranom,posto se bavim sportom sa vremena na vreme.SAVET,MOLIM VAS? UNAPRED
ZAHVALAN
UNA