|
Čir na želucu (ulcus ventriculi, ulcus gaster) je nespecifičan, benigan defekt sluzokože želuca. Nastaje dejstvom kiselog želudačnog soka, pri čemu se oštećuju svi slojevi sluzokože (mukoza, submukoza i mišićni sloj ). Plića oštećenja sluzokože, koja zahvataju mukozu(erozija) ili mukozu i submukozu ( exulceratio simpleks), nisu ulkus, ne vide se na rendgenu, već samo gastroskopijom. Ne daju gotovo nikakve simptome, sem u slučaju zahvatanja krvnog suda, kada dovode do krvarenja. Čir na želucu i duodenumu se u poslednje vreme zajednički nazivaju peptična ulkusna bolest.
Zašto nastaje ulkus? U posednje vreme se ističe da oboljenje najčešće uzrokuje bakterija Helicobacter pylori (H. pylori). Nedavno je ustanovljeno da je ova bakterija uzročnik skoro svih peptičkih ulkusa. Međutim, infekcija bakterijom H. pylori ne znači i sam ulkus. To zavisi od osobina obolelog, vrste H. pylori i još nekih nepoznatih faktora. Pouzdano se ne zna ni tačan put prenosa infekcije (hranom, vodom, ljubljenjem, prljavim rukama). H. pylori slabi zaštitnu moć sluzokože što omogućava prodor kiseline kroz sloj ispod nje stvarajući tako ulkus. H. pylori opstaje u želudačnoj kiselini, jer izlučuje enzime koji je neutrališu. Genetska predispozicija je važna u nastanku bolesti, pa se ona u pojedinim porodicama češće javlja. Dejstvo emotivnih, odnosno psihičkih faktora je veoma bitno,te se ulkus češće javlja kod bojažljivih, ambicioznih i hiperaktivnih osoba. Kod osoba čiji je život pun konflikata ili pred kojima stoje veliki zadaci, ulkus je takođe češći .Javlja se i kod velikih psihoza, kakva je npr. shizofrenija. Na nastanak ulkusa deluju i mnogi spoljašnji faktori kao lekovi (salicilati, kortikosteroidi, nesteroidni antireumatici), alcohol, kafa, nikotin, razni začini…Oni sami po sebi nisu izazivači ulkusa, ali u kombinaciji sa ostalim faktorima, mogu da utiču na pojavu bolesti i pogoršanje tegoba kod obolelih.Isto važi i za ljute začine i stres. Koje su tegobe? Glavni simptom ulkusne bolesti je bol. Bol je najčešće tup, ali može da ima karakter paljenja, griže i bušenja. Javlja se obično 2 - 3 časa nakon jela. Bol prate podrigivanje, gorušica, osećaj mučnine, a nekad i povraćanje.Bolesnik može da ima averziju prema hrani, jer mu se tegobe pojačavaju posle jela. Zato neki bolesnici mršave. Periodičnost bolova je tipična za ulkus. Bolovi traju više dana ili nedelja,a zatim se bolesnik oseća kao zdrav i može sve da jede. Bol se oseća u čašići ili oko pupka, po sredini ili više levo. Komplikacije - Krvarenje je najčešća komplikacija. Manifestuje se povraćanjem sadržaja, koji liči na kafu(hematemeza) ili crnom stolicom, kao katran (melena). Kod mlađih krvarenje spontano prestaje. Opasno je kod starijih ljudi. Ako se izgubi 1 - 2 litra krvi, nastaje cirkulatorni kolaps i može da usledi smrt.
- Penertacija ili probijanje ulkusa u okolne organe(pankreas i jetru) dovodi do jakih bolova. Kod penetracije u pancreas bol se žiri ka kičmi. Ako je penetracija u jetru, bol je pod desnim rebarnim lukom.
- Perforacija nastaje kad ulkus probije sve slojeve sluzokože i uspostavi se komunikacija sa slobodnom trbušnom dupljom. Perforacija tekta je stanje kada ulkus probija u priraslice želuca sa okolnim organima. Kod prave perforacije nastupa žestok bol u gornjem delu trbuha. Liči na probod nožem. Bolesnik upada u šok, zbunjen je i uplašen. Od svih perforacija digestivnih organa,najmanje je opasna perfvoracija želuca, zato što je želudačni sadržaj sterilan usled prisustva kiseline. Perforacija se leči hirurški.
- Stenoza pilorusa je dalja komplikacija. Pri zarastanju ulkusa uvek nastaje ožiljak. To se više puta ponavlja pa najzad može da dođe do suženja. Ako je suženje dosta izraženo česta su povraćanja. Bolesnik primećuje da povraća hranu koju je uneo predhodnih dana.
Dijagnoza Dijagnoza se postavlja radiološkim i endoskopskim ispitivanjem. Ulceracija se najčešće nalazi na maloj krivini želuca. Rendgenskim pregledom pomoću barijuma želudačni ulkus se može dijagnostikovati u oko 90% slučajeva, ali su mogući lažno pozitivni i lažno negativni nalazi. Zato svi ulkusi želuca moraju se endoskopski pregledati. Endoskopskim pregledom se određuje veličina, lokalizacija i izgled ulkusa, a ciljanom biopsijom se isključuje postojanje tumora. Endoskopski pregled vrši se endoskopom koji se sastoji od tanke, osvetljene cevi koja na svom kraju ima kameru. Endoskop se uvodi kroz usta pacijenta sve do želuca. Tako je moguće videti sluzokožu organa, a može se uzeti i biopsija (uzimanje komadića tkiva) za mikroskopsku analizu. Dijagnoza H. pylori je važna s obzirom da se lečenje ulkusa uzrokovanog H. pylori razlikuje od onoga izazvanog nestroidnim antiinflamatornim lekovima. H. pylori se otkriva iz krvi, daha i tkiva. Pregledom krvi se otkrivaju antitela na bakteriju H. pylori. Pregled daha najčešće se sprovodi nakon lečenja, radi provere uspešnosti terapije, ali i u dijagnostičke svrhe. Zove se urea izdisajni test. Terapija Ako je želudačni ulkus izazvan bakterijom H. pylori leči se trima grupama lekova.To su lekovi koji uništavaju uzročnika (H.pylori), smanjuju kiselost želuca i oblažu želučanu sluzokožu zaštitnim slojem. H. pylori se uništava antibioticima, ali s obzirom na kiselu sredinu u kojoj bakterija živi treba uticati i na smanjenje lučenja kiseline. Na tržištu se nalaze dve grupe lekova za smanjivane želučane kiselosti: H2-antagonisti (famotidin ranitidin, cimetidin) i inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol, lansoprazol). Terapija je kombinovana antibioticima, blokatorima lučenja kiseline i lekovima koji deluju zaštitno na sluzokozu. Trenutno je najpouzdanija tzv. trostruka terapija s dva antibiotika protiv H. pylori u kombinaciji s lekom koji blokira lučenje kiseline ili s protektivom (npr. azitromicin + amoksicilin + omeprazol). Tako se ublažavaju simptomi čira, eliminiše njegov uzročnik i u više od 90% slučajeva sprečava ponovna pojava bolesti (recidiv). Provera dejstva lekova na H. pylori vrši se endoskopskim pregledom ili pregledom daha 4 nedelje nakon sprovedene terapije. Antacidi se koriste za uklanjanje simptoma oboljenja i kao pomoćna terapija. Ako ulkus nije uzrokovan bakterijom H. pylori nije potrebno uzimati antibiotike, već je dovoljno uzimati blokatore lučenja kiseline. Ishrana Ranije se bolesnicima preporučivala stroga dijeta. Međutim, ne smeta svima ista hrana. Preporučuje se da se jede češće po malo.U fazi bolova treba da se izbegava onošto sam bolesnik primeti da mu smeta. Prognoza Bolest je, ako ne dođe do komplikacija, lako oboljenje. Da biste izbegli komplikacije, treba da se pridržavate propisane terapije. Ukoliko to činite, šanse za izlečenje su preko 90% , a za pojavu komplikacija praktično minimalne. Prevencija Nezna se tačno način prenošenja H.pylori, pa je otežana prevencija. Radi se na otkrivanju vacine protiv infekcije. Ako su lekovi izazvali ulkus, uz konsultaciju sa lekarem, promenite ih.
|
Bolesti 
Komentari
unapred HVALA!!!!!
O cemu se radi?
Da li postoje neželjeni efekti dugotrajnog uzimanja leka?
Dragan